Posle par godina ponovo sam uspela da odem do ovog prelepog manastira, smeštenog u klisuri Crne Reke, na obroncima Mokre Gore. Nalazi se izmedju Kosovske Mitrovice, Rožaja i Novog Pazara, u mestu koje se zove Ribariće.
U javnosti poznat samo po bratstvu koje je lečilo narkomane ( i na silu ako treba) , ali njegova lepota, njegova neobičnost, nije mnogo spominjana međ' Srbima. Nepravedno, kao i uvek zapostavljamo blago koje posedujemo.
Ovo je nekad bila monaška isposnica u kojoj je obitavao sv. Joanikije Devički sa svojim monasima. Još uvek postoji kelija-pećina u kojoj je boravio svetac. Kasnije, nad pećinom, nikle su nove isposnice i crkva, kao i drveni most preko suvog korita reke.
Korito reke je suvo samo u delu gde se nalazi manastir, jer u tom delu reka ponire. Nekoliko stotina metara dalje ona ponovo izranja, nastavljajući svoj nadzemni tok.
Isposnika je jednom izdalo strpljenje, pa je prekinuo molitvu i osorno izgovorio: „Ućuti već jednom, crna reko!” Potom se desilo čudo i reka je zaista zaćutala. Tačnije, tačno na toku ispod mosta koji vodi do manastirske crkve i moštiju, reka ponire i izbija iz zemlje stotinak metara nizvodno. U staro korito pored manastira izađe samo kada se otope snegovi na Mokroj gori.
Manastir je nastao u XIII veku. Dugo je bio napušten, da bi ga 1979. nastanio episkop raško-prizrenski Artemije i sakupio bratstvo oko sebe.
Crna Reka nikada nije osvajana, pljačkana i paljena, te je zadržala svoj izgled iz minulih vremena. U njemu se čuva i najdragoceniji freskoživotopis iz XVI veka. Kada su nastala teška vremena za Studenicu, mošti Svetog Stefana Prvovenčanog i ostale dragocenosti prenete su ovde 1687. godine da bi 1696. godine bile vraćene.
 Kao što pomenuh gore, u prvom nivou se nalazi sačuvana kelija sv. Joanikija Devičkog. 
Na drugom nivou je crkva, hol i moguće je i izaći na terasu na tom nivou.
U okviru crkve nalaze se mošti sv. Petra Koriškog Čudotvoraca.U narodu vlada verovanje da će svako ko, makar i na tren, zaspi ispod svetiteljevog kovčega, izlečiti sve bolesti. U Crnoj Reci je posebno živo uoči Petrovdana, kada mnogi vernici dolaze da ovde, u manastirskim odajama, blizu moštiju Svetog Petra Koriškog Čudotvorca, prespavaju i dočekaju sabor. Veruje se da voda koja izvire iz jedne od manastirskih pećina leči očne i druge bolesti, da boravak i molitve pomažu nerotkinjama i psihičkim bolesnicima.... Veruje se i da će se devojke koje služe na manastirskoj slavi te godine i udati...
Zadnji nivo ispunjen je krevetima na sprat. Da li služe za putnike namernike, ili su ovde nekada spavali monasi, nije mi poznato.
Slikanje unutar manastira nije dozvoljeno.

Uloga manastira u životu naroda ovoga kraja kroz vekove bila je ogromna. Od davnina pa sve do danas manastir je duhovna oaza, a u tursko vreme ovde je otvorena prva osnovna škola za srpsku decu na teritoriji čitavog Ibarskog Kolašina.
Škola je bila smeštena u za to posebno podignutom manastirskom konaku, koji posle više od 80 godina od nastanka služi potrebama manastira.
I pored sve svoje izuzetne lepote i znamenitosti, manastir Crna Reka je dugo bio skoro nepoznat van svoje uže okoline.
S obzirom da mu je položaj takav da je okružen većinom ne hrišćanskim življem, mislim da bi trebalo više da se priča o samom manastiru ne bi li bio dovoljno posećen.
Tek od skora, izgradnjom mosta na jezeru kod Ribarića i popravkom prilaznog puta, manastir Crna Reka, kao redak dragulj srpske srednjevekovne kulture, izlazi iz relativne anonimnosti u kojoj se nalazi punih 700 godina.